“Svako jutro moj muž ide na posao svako jutro oko 7, a ja ne ustanem iz kreveta prije 9-10 .
Jutros čujem ja njega vratio se kući otvaraju se vrata na donjem spratu, čujem korake i to, pogledam na sat, 08:35.
Pomislim mora da je nešto zaboravio pa se vratio sa posla i probam da zaspem opet. Međutim ne da meni đavo mira, pošaljem mu poruku (pošto je bilo hladno i nije mi se ustajalo iz kreveta da odem dolje i da ga pitam)
“Šta si zaboravio to?”. On odgovara: “O čemu pričaš?”. Ja: “Pa čujem te dolje kako tražiš nešto”.
Na to me on zove na telefon, ja se javljam a on mi uspaničeno govori da je na poslu i dalje.
Ja ustajem iz kreveta kao oparena i zaključavam vrata od sobe i zovem policiju. Ukratko, lopov je ušao kroz prozor, mislio je da nikoga nema u kući. Kada je čuo moj glas vjerovatno je odmah pobjegao bar tako kaže policija.”
BONUS ISPOVEST:
Njegovi su bili bogati, dok moji nisu. Ja sam zavoljela svog muža jer je dobar, podseća me na one osobine koje sam volela kod svog tate, a nema puno onih koje nisam.
Nisam gledala koliko on ima, ili šta ima. Čak i kada sam videla da možda nećemo moći imati dece, u njemu sam našla osobu kojoj je potrebna briga i ljubav.
Njegovi su se svi trudili da nas razdvoje. Svekrva je govorila da sam sirotica i da nemam sta da tražim u njihovom domu. Okolo su govorili da smo ružan par, da sam trudna, pa da se zato udajem ( nisam bila trudna, evo prošle su 4 godine braka, nemamo djece). Govorili su da sam sponzoruša koja puca na auta.
Izvor: novostiinfo.com
