PRIČA KOJU VRIJEDI PROČITATI: “Mama, ja neću da ručam.” - Saznajvise
22 C
Sydney
31. ožujka 2020.
Zanimljivo

PRIČA KOJU VRIJEDI PROČITATI: “Mama, ja neću da ručam.”

“Mama, ja neću da ručam.”
-Zašto Jovana?
“Zato što je mjesto pored tebe za stolom prazno.”
-Tata će se brzo vratiti Jovana.
“Znam da neće.”
-Kako znaš?

“Misliš li da ne vidim kad plačeš noću?”

-Tata je u bolnici, boli ga noga. Sjećaš se kada je tebe bolela noga, pa si bila u bolnici, i brzo si se vratila kada je bol nestao?

“Sjećam se, bolnica uopšte nije lijepa. Zato se i plašim za tatu.”
-Ne brini, brzo će on.

“Neće, tako si mi rekla i prije neki dan, pa eto, od tri naša tanjira na stolu, jedan je još uvek prazan.”

-Mora se još malo tamo zadržati, ima obaveze, sad je dobro, ali su ga zaposlili da pomaže ljudima.
“Kako da pomaže?”

-Sjećaš se kada je tvoja drugarica Anastasija pala sa bicikla, pa si joj prišla i poljubila joj oguljenu ruku? Pa si onda morala da joj pomogneš da ponovo nauči voziti biciklo, jer se toliko uplašila da je stalno padala? Nakon nekoliko dana, uz tvoju pomoć, uspela je ponovo da vozi.
“Da, sećam se. Ali Anastazija je tada bila mala.”

-Kada je drugarstvo u pitanju, nema malih i velikih, svi smo drugari. Tako i tata. Videla si da nije mogao da stoji na nozi, i da ga je bolela kičma? Otišao je u bolnicu gde je lezao, i dok nije mogao sam, sve su mu pomagali drugari koji sada leže, pa on njima pomaže, to je drugarstvo.

“Stvarno?”
-Da, sutra je tata dežuran tamo, pa ćemo otići da ti pokaže kako je tamo zanimljivo, da se uvjeriš da je dobro, i da će ubrzo kući.

Tata se sredio, obrijao, jedva se saginjući da se umije nad lavaboom. Operacija mu je sutra. Zamolio je sestre, bolnim izrazom na licu, da mu daju jedan mantil beli, stetoskop, i špric, jedan stalak sa infuzijom, da ga premeste na sat vremena posete svoje ćerke u sobu sa najboljim na oko pacijentima, i jedva ustavši iz kreveta, uprkos bolu, sačekao je ispred lifta svoju ćerku, koju je majka prvi put u suzama pustila da sama putuje liftom iz prizemlja u zagrljaj tati na petom spratu Zemunske bolnice.

“TATAAAAAAAAA!”

Tata je zagrlio ćerku jako, jedva je podigavši pod jakim bolovima u kičmi od zemlje, kao obično, i zavrteo, samo je ovaj put ringišpil trajao kraće. Zatim je uzeo njenu malu rukicu u svoju veliku, i poveo je bolnicom, pozdravljajući svaku sestru i doktora na koje bi naišao.

“Tata, tebe svi ovde poznaju?”
-Da, Jovana, pa radim ovde.
“Da, shvatila sam čim sam videla da imaš beli mantil i slušalice.”
-Stetoskop, Jovana.
“Da, to skop.”
-Imam ja svašta još Jovana. Pogledaj, ovo je za tebe.

Pružio je ćerki mali špric koji je napunio običnim deterdžentom za sudove, rekavši joj da ga vrlo lagano pritisne. Kako je Jovana stiskala špric, tako su balončići deterdženta kao padobranci leteli za njom. Nasmejala se, treći put od lifta, drugi osmeh joj je ispunio obrazima rupice tatinim belim mantilom, rupice koje je nasledila od njega.

-Ovi balončići pomažu, od njih se svi ovde bolje osećaju.

Ušli su u tatinu sobu. Na dva od tri kreveta sedela su dva bolesnika koji izgledaše nikad zdraviji. Treći, tatin krevet, je bio lepo zastrt posteljinom “Ledeno kraljevstvo”, koju je mama donela dan ranije tati u bolnicu. Jovana je oduševljeno dotrčala do kreveta, i videvši Elzu, Anu i Olafa, uskočila među njih.

-Igraj se malo samo sa njima Jovana, samo tata da nešto proveri napolju.

Izvor: novi.ba

Related posts

“Upoznam se sa nekim dečkom preko drugarice..”

U R

“Najbolja drugarica mi je preotela momka. “

U R

POUČNA PRIČA: “Stigao sam na adresu i zatrubio”

U R

Leave a Comment

10 − 7 =